Urbani Rečnik

Svako živo biće mora da diše. Životinje disanjem unose kiseonik u telo. Udišući vazduh, čovek uzima kiseonik.
Disanje izgleda prosto. Mi čak i ne mislimo kako dišemo, mada disanje sačinjavaju prilično složene radnje. Kada čovek udiše vazduh, on prolazi kroz čitav niz cevi u telu koje se zovu disajni putevi. Oni počinju nosem, gde se zaustavljaju čestice koje bi mogle da budu štetne za pluća. U nosu se vazduh prečišćava i zagreva.

Iz nosa se vazduh spušta kroz ždrelo. Odatle kroz grkljan i dušnik odlazi u dve manje cevi zvane dušnice, od kojih svaka ulazi u po jedno plućno krilo. Pluća su veliki, meki organi, a sastoje se iz dva plućna krila, desnog i levog. Svako plućno krilo je potpuno obavijeno tankim pokrivačem koji se zove pleura ili plućna maramica.

klikni za veliku sliku dijagrama disanja

Plućno tkivo liči na sunđer. Sastavljeno je iz mnoštva nežnih malih mehurića ispunjenih vazduhom koji u njih ulazi. Kroz dušnice vazduh stiže u plućne mehuriće. U njima se uzima kiseonik iz vazduha a nepotrebni gasovi izbacuju se iz tela. Ovi mali mehurići, ispunjeni vazduhom, zovu se alveole.
Vazduh koji udišemo sadrži kiseonik, azot, ugljen-dioksid i vodenu paru. Ovi gasovi se nalaze i u ljudskoj krvi, samo u različitim količinama. Kada udahnemo svež vazduh, tada u alveolama ima više kiseonika nego u krvi. Zato kiseonik iz vazduha prolazi u krv kroz vrlo tanke zidove alveola i sitnih krvnih sudova, kapilara. Ugljen-dioksida ima više u krvi a manje u alveolama i zato odlazi iz krvi u alveole pluća, odakle ga izdišemo.
Uzimanje kiseonika iz vazduha a izbacivanje ugljen-dioksida iz tela omogućuje ćelijama da dobiju kiseonik a da se oslobode štetnog ugljen-dioksida.

Koliko vazduha pluća mogu da prime?

Da bismo to izmerili, moramo da uzmemo u obzir normalno disanje, zatim dopunsku količinu vazduha do kraja dubokog udaha i količinu do kraja dubokog izdaha. To se zove vitalni kapacitet ili količina vazduha koju pluća mogu da prime. Odrastao čovek ima vitalni kapacitet koji iznosi nešto malo više od 4 litra vazduha; vitalni kapacitet žene iznosi oko 3 litra.

Pluća nikada nisu prazna, čak i kada se snažno napregnemo da izdahnemo vazduh. Količina vazduha koja ostaje u plućima posle maksimalnog izdisaja zove se rezidualni vazduh, a kada udahnemo, ovaj rezidualni vazduh se meša sa svežim vazduhom.

Disanje je i voljna i nevoljna radnja. Dišemo i kada ne mislimo na to, ili kada spavamo. Ali disanje možemo zaustaviti za kratko vreme ako to hoćemo — kao kada zadržavamo dah dok se gnjuramo.

Share on Facebook

Slična pitanja:

1. Kako krv cirkuliše? Sasvim uprošćeno rečeno, krv cirkuliše zato što je...
2. Zašto curi nos? Vazduh ulazi u naše telo kroz nos. Međutim,...
3. Kako osećamo miris? Svako voli prijatne mirise — miris cveća, ili...
4. Šta su crvena krvna zrnca? Kad krv prolazi kroz pluća, kiseonik se vezuje...
5. Kako se vari hrana? Da bismo živeli i rasli, uzimamo hranu. Ali...
6. Kako rade bubrezi? Bubrezi su dva spljoštena, pasuljasta, čvrsta organa koja...
7. Kako funkcioniše uvo? Uvo je jedan od najtananijih organa našeg tela....

In: Kako? Pitanje Postavio: Urbani Rečnik [1 ]