Urbani Rečnik

Čvrstina normalnih, zdravih čovečjih kostiju je neverovatna. Kosti moraju da budu jake, jer one čine kostur, ili skelet, na koji se oslanja celo telo.

Kosti se po obliku i veličini razlikuju, zavisno od vrste životinje kojoj pripadaju. Ribe i male ptice imaju sitne kosti. Slon ima kosti koje teže nekoliko stotina kilograma!

Sve kosti su sličnog sastava. Kost je tvrda, sivkastobele boje; dve trećine koštanog tkiva čine neorganske, ili mineralne materije, naročito fosfatni kreč. Ovo daje kostima tvrdinu, ali ih istovremeno čini lomljivim.
Preostalu trećinu kosti čini organska materija. Ona daje kostima čvrstinu i otpornost prema prelomima. Središte kosti je sunđerasto i ispunjeno koštanom srži.

Jedan deo koštane srži je skladište masti, a u drugom delu te srži stvaraju se krvna zrnca.
U kostima se nalazi i mala količina vode, koja postepeno nestaje sa starenjem organizma. Što je u kostima manje vode, to je količina mineralnih materija veća, usled čega kosti postaju lomljivije i sporije srastaju posle preloma.

Share on Facebook

Slična pitanja:

1. Zašto nam treba voda? Voda čini šezdeset procenata ljudskog tela. Kad biste...
2. Šta su kalorije? Da bismo shvatili šta su kalorije i kakva...
3. Čemu služi kalcijum u kostima? Telo prosečnog čoveka sadrži oko 1,5 kg kalcijuma....

In: Od Čega? Pitanje Postavio: Urbani Rečnik [1 ]