Urbani Rečnik

Potreba za davanjem krvi javlja se iz mnogo razloga: ako je neko ranjen ili teško povređen, kada preti opasnost od smrti usled unutrašnjeg krvavljenja, zatim, ako je potrebno izvršiti operaciju a bolesnik je telesno iscrpljen, itd.
Katkad je neophodno da se hitno nadoknadi izgubljena krv ili da se blagovremeno pojača otpornost. Ponekad pola litra ili litar krvi date u venu spasava život.

Ideja o transfuziji krvi nije nova. Još 1654. godine italijanski lekar Frančesko Foli pokušao je da izvrši transfuziju krvi sa jedne životinje na drugu. Docnije je bilo pokušaja transfuzije životinjske krvi ljudima, ali bez uspeha.
Danas je poznato da životinje jedne vrste ne prihvataju krv životinje neke druge vrste.
Ona u suštini deluje kao otrov i uvek prouzrokuje smrt. Tek u toku prvog svetskog rata postignut je veliki napredak u oblasti davanja krvi. Tada se već znalo da se krv nekih ljudi ne može bez opasnosti davati drugim ljudima. To je dovelo do razvrstavanja krvi u četiri krvne grupe koje se određuju laboratorijskim metodama.

Krv davaoca mora da odgovara krvi primaoca, pa je zbog toga neophodno da se prethodno utvrdi krvna grupa i jednog i drugog. U bolnicama postoje takozvane „krvne banke“ u kojima se krv čuva na niskoj temperaturi, a daje se kada se ukaže potreba.

Share on Facebook

Slična pitanja:

1. Šta je tkivo? Ćelija je najmanji gradivni deo živog bića. Najjednostavnije...

In: Šta? Pitanje Postavio: Urbani Rečnik [1 ]