Urbani Rečnik

Hrana koju unosimo u organizam sadrži mnoge važne sastojke, kao što su belančevine, masti, ugljeni hidrati, voda i mineralne materije. Ali sve to nije dovoljno.

Da bismo se održali u životu potrebni su nam još i vitamini.

Vitamine stvaraju biljke ili životinje. Oni se moraju unositi u organizam u određenim količinama da bi životni procesi mogli nesmetano da se obavljaju. Kada u našem organizmu nema dovoljno vitamina, javljaju se neka oboljenja.
Još davno pre nego što je čovek saznao za vitamine primećeno je da se ljudi razboljevaju kada ne mogu da dođu do nekih vrsta hrane. Na primer, na dugim plovidbama mornari, koji su bili lišeni svežeg povrća, obolevali su od bolesti koja se zove skorbut.

Kada su pre više od sto godina vitamini otkriveni, nije se znao njihov hemijski sastav, pa su jednostavno nazvani vitamin A, B, C, D, itd.

Vitamin A se nalazi u masnom tkivu životinja, a potiče iz biljaka kojima se životinje hrane. Ovaj vitamin je važan za održavanje vida. Ima ga u mleku, žumancetu, jetri, ribljem ulju, šargarepi itd.

Vitamin B u stvari je grupa koju čini bar šest raznih vitamina. Najpoznatiji je vitamin B1, koji je neophodan za normalan rad živčanog sistema. Nalazi se u mleku, svežem voću i zrnevlju žitarica.

Vitamin C je najpoznatiji od svih vitamina. Zbog nedostatka ovog vitamina prskaju mali krvni sudovi, te se stvaraju modrice, naročito oko očiju, a desni lako krvare; pored toga smanjena je i otpornost celog organizma, naročito prema nekim bolestima. Vitamin C nalazi se u svežem voću i povrću.

Vitamin D je važan za pravilan razvoj zuba, kostiju i celog skeleta. Zbog njegovog nedostatka nastaje bolest koja se zove rahitis. Ima ga u velikim količinama u ribljem ulju, jetri i žumancetu. Sunčevi zraci omogućuju stvaranje ovog vitamina u našoj koži.

Share on Facebook

In: Šta? Pitanje Postavio: Urbani Rečnik [1 ]